Povratak Mostaru by Miloš Zubac i Tijana Bašić

POVRATAK MOSTARU

Evo se Mostaru vraćam
stariji od Hajrudina.
Sa mnom su izbegla braća
i gorka naša sudbina.

Evo se detinjstvu vraćam
u krilo dana davnog,
al’ ne zvoni zvon zlaćan
sa tornja pravoslavnog

nit’ Ćošak Biščevića
čeka da oslonim rame,
nit’ peva slavuj sićan,
nit’ išta liči na me.

Ono što od nas osta,
zrnevlja dobra i časti,
u senci svetog mosta
možda će sve nas spasti,

kada oluje minu
i modre kiše stanu,
možda ću videt’ Eminu
kad pođem u Tabhanu

gde mi se smišljao dom,
da dušu gorku smirim,
kada svoj dođem svom
da tešim i da mirim.

O, zar je meni bônom,
Aleksa, mili brate,
palo da lijem zvono
i pišem molitvu za te?

Ovde su tvoji i tvoje,
ništa ne izbrisa trag.
Opet se pčele roje
i svima si nam drag.

Zar ja da gradu dohodim
posle tolikih leta,
da uspomene pohodim
i zaziv s minareta...

• Acoustic
• folk rock
• lyrical
• poetry
• Novi Sad